Intervju Osmana Balića "Romska zajednica nalazi se na dugom putu emancipacije i kulturne reformacije"

Izvor: mic.org.rs

Romska zajednica nalazi se na dugom putu emancipacije i kulturne reformacije.
„Ja sam jedan od evropskih romskih aktivista koji sprovode novu evropsku romsku politiku“,  ovako u najkraćem govori o sebi direktor YUROM Centra jedan od aktivista za prava Roma u Srbiji Osman Balić
 Po struci inženjer zaštite na radu Osman Balić (61) može se pohvaliti izuzetno bogatom profesionalnom i političkom karijerom. Bio je, izmedju ostalog, rukovodilac Zavoda za informacione tehnologije u MIN-u i jedan od stručnjaka MIN gasa koji su u vreme sankcija načinili pravi podvig i izgradili 64 kilometra dug gasovod od Pojata do Niša.
Političku karijeru započeo je 2000. godine u okviru Saveza reformskih snaga i jedno vreme radio je kao savetnik u novoformiranom Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i kao potpredsednik vlade opštine Niš.
U vreme demokratskih  promena koje su 2000-te godine zahvatile Srbiju počeo je ozbiljno da se bavi pitanjima Roma kao direktor romske nevladine organizacije YUROM Centar.
  • Kada je osnovan YUROM Centar i šta su njegovi osnovni ciljevi?
YUROM Centar je 1998. godine osnovao moj otac Sait Balić, na inicijativu nekadašnjih jugoslovenskih romskih aktivista. Nakon njegove smrti, juna te iste godine, preuzeo sam rukovodjenje novoformiranom organizacijom, ali sam ozbiljnije posvetio tom radu 2000-te godine.
YUROM Centar je koncipiran da sačuva eks jugoslovenski prostor kada je u pitanju romska zajednica i da se bavi pitanjima socijalne inkluzije, odnosno emancipacijom Roma. Već dvadeset godina ne odstupamo od tih temeljnih izvornih opredeljenja. Bavimo se  javnim zastupanjem javnog interesa, ne rešavanjem ličnih problema, jer za to postoji Centar za socijalni rad i druge institucije. 
 O radu YUROM Centra najviše govori sam naziv organizacije. Organizacija sa ponosom nosi to ime jer je Jugoslavija zaista tada bila zaista oaza mira i blagostanja za Rome. Niste imali srećniju romsku zajednicu na planeti od jugoslovenskih Roma. Jugoslovenski Romi su i dan danas i posle svega što se dešavalo merna jedinica za empancipaciju i očuvanje kulturnog identiteta. Činjenica je da od socijalizma, pa i pre toga, nije bilo pogodnijeg političkog tlo za Rome, iako tada nismo imali status nacionalne manjine, već su postojale etičke zajednice, narodi i narodnosti.
Već 20 godina živimo u demokratiji i u tranziciji, ali demokratija klizi ka novom neofašizmu, namerno ili nenamerno. Etno centrizam jača, a YUROM Centar se bori protiv tih tendencija i u Srbiji i na Balkanu i u svetu, koje su anti romske i na štetu Roma.  Boreći se za Rome, dajemo verujem doprinos opštem napretku.
  • Šta je to najvrednije što su Romi imali u socijalizmu i nekadašnjoj Jugoslaviji?
Romi su tada imali bezbednost. Cilj svake ljudske delatnosti treba da bude ljudska bezbednost, a jedna od definicija bezbednosti je odsustvo straha. Ekonomija, zdravstvo, zapošljavanje i stanovanje, ishrana, zaštita životne sredine, jesu bezbednost. To su Romi imali i pored toga što nisu imali status nacionalne manjine, niti nacionalni savet. Tada su formirana prva društva Roma. U Nišu smo imali Kulturno-umetničko društvo koje se zvalo „Iba Ademović“ po jednom Romu koji je bio partizan.
Na ovim prostorima zadržala nas je bezbednost i ta toplina koja se oseća medju ljudima.  Znamo da će, kakvu god nepriliku imali, da će najveći deo srpskog naroda ustati u našu odbranu To nemate u Bugarskoj, Rumuniji, Španiji i drugim zemljama.  
  • Kako ocenjujete položaj Roma u Srbiji, posebno u Nišu?
U Nišu je situacija sa romskom zajednicom vezana za proces tranzicije. Situacija ide i gore i dole.  Ono što je čini dobrom je to da smo mi na pragu realizacije projekta izgradnje 50 stambenih jedinica u 25 kuća u zaledju Stočnog trga. To se nije desilo od 70-tih godina. Tada je u Triglavskoj ulici dodeljeno 40-tak stanova radnicima Romima iz Stočnog trga. Mi smo uspeli da za izgradnju 50 stambenih jedinica obezbedimo milion evra od Evropske komisije, a grad će dati oko 200.000 evra.
Ono što je loše, što baca senku na to je da smo imali revolt žitelja Medoševca zbog izgradnje tog naselja, ali mislim da se to smirilo. Za realizaciju tog projekta imamo podršku Vlade Srbije i predsednika Vučića, gradonačelnika Niša Darka Bulatovića i kompletnog gradskog rukvodstva.
Za izgradnju romskih naselja prošle godine podeljeno je  11 miliona evra opštinama i gradovima u Srbiji, a ove godine je Evropska komisija dodelila UNOPS-u 20 miliona evra za konsollidaciju romskih naselja širom Srbije. Taj posao uposliće veliki broj i Roma i Srba. Sa tog investicionog aspekta situacija nije loša.
Što se tiče diskriminacije i antiromskog stava koji se može ponekad videti, oni su rezultat reaktivnog nacionalizma i tegoba u kojima se naše društvo nalazi. U siromaštvu nema kulture i civilizacije. Svako pobesni i svako svakome smeta kada je društvo siromašno. Mi jesmo i zvanično jedna od najsiromašnijih evropskih zemalja i u tom smislu sve razumem, ali se nadam da diskriminacija neće da eksalira, i hvala bogu,  ne eskalira.
  • Kako ocenjujete aktivnosti romskih udruženja, koliko Romi čine da poboljšaju sami svoj položaj?
Imao sam mogućnosti, i uz finansijska sredstva Fonda za otvoreno društvo pomogao sam formiranje stotinak nevladinih organizacija u Srbiji.  Naravno to se mnogima nije svidelo. Medjutim, takvu šansu nije trebalo propustiti jer u postkonfliktnom periodu na prostoru eks Jugoslavije, kada su svi u krenuli u svoje nacionalne planove razvoja, onda smo mi  Romi videli našu šansu ne u političkim strankama, mada ih je bilo, već u gradjanskom aktivizmu u nevladinim organizacijama. U samom Nišu, u tom periodu od 2000. godine do  2010. godine imali smo desetak, 15 organizacija. Na žalost, sada imamo samo četiri, pet koje rade i ponosan sam na to ko kako rade. Pre svega mislim na Osvit koji vodi Ana Saćipović, RomaWorld koji vodi Turkijan Redžepi, gradjevinsku stambena radnička zadrug Mahalu jedan i Ženski prostor.
  • Da li mislite da su Romi u Nišu dovoljno vidljvi u medijima i da li su dovoljno informisani. Da li postoji mogućnost da TV Nišava koja je nekada radila  bude ponovo pokrenuta?
Imali smo RTV Nišava, čiji sam ja kum i jedan od osnivača. Na žalost ugašena je posle deset godina. Ugašena po sistemu „ciganče se na kraju davi“. Posle deset godina postojanja, kada su trebali da krenu u novu fazu razvoja zajedno sa digitalizacijom, internetom i društvenim mrežama, oni su počeli medju sobom da se svadjaju, a to je došlo do donatora. Donatori uvek vide javni interes kao cilj. Kada to postane interes uskog broja ljudi, uz to ne baš mnogo stručnih, ni jedan donator to neće da finansira. TV Nišava je ugašena kada joj je ukinut priliv sredstava jer od sopstvenih prihoda nije mogla da opstane. 
Bilo bi dobro kada bi se rekonsolidovala i ponovo pokrenula. Ta kulturna autonomija koja je krajnji politički cilj Roma bez obzira gde se nalaze ogleda se u informisanju na maternjem jeziku. Očuvanje jezika je vrh tog manjinskog pitanja. Kada vam jezik umre onda kao narod i ne postojite.
Voleo bih da imamo radijsku i televizijsku mrežu da tu budu i Romi, ali i bugarska i makedonska zajednica i druge manjinske zajednice. Priželjkujem da imamo televiziju ili neku emisiju i neki malo veći medijski prostor u gradu koji bi zadovoljavao političke, kulturne, ali i široke medijske zahtev manjinskih zajednica.
  • Postoji ideja da kod nas budu osnovani neprofitni lokalni mediji. Kakvo je Vaše mišljenje o tome?
  • YUROM Centar poznat je u celoj zemlji kao organizacija koja je pokrenula i realizovala brojne projekte. Koje projekte bi izdvojili kao najznačajnije?
U YUROM Centru se u proteklih 20 godina puno toga dešavalo u pozitivnom smislu. Počeli smo od identifikovanja kulturnog identiteta jugoslovenskih Roma koji se razlikuje čak i od indentiteta bugarskih roma, albanskih, italijanskih… Malo je poznato da je LEDIB, jedan ogroman projekat vredan 11,5 miliona evra išao preko YUROM Centra, a bio je u funkciji ekonomskog jačanja i socijalne inkuluzije ranjivih grupa.
Poslednjih desetak godina bavimo se razvojnim projektima. Pedagoški asistenti su ovde rodjeni, zdravstveni medijatori takodje, a sada država sprovodi taj projekat. Bavili smo se i pitanjem bezbednosti, protivpožarne zaštite, kućnih saveta u romskim naseljima i monitorningom, odnosno praćenjem praktičnih politika koje se sprovode prema Romima na teritoriji Srbije.
  • Malo je poznato da ste zagovornik ideje da Niš dobije Romski kulturni centar. Gde bi se po Vašem mišljenju trebalo da nalazi i čime bi se bavio?
U okviru akcionog plana za poboljšanje položaja Roma u Nišu mi smo 2017. godine predvideli kao prvu i najvažniju aktivnost formiranje Kulturno-informativnog centra za romsku manjinsku zajednicu u Nišu. To je kulturna insitutucija koja bi pomogla sve praktične mere socijalne inkluzije, jer kakva vam je kultura takvo vam je i stanovanje, kakva vam je kultura takvo vam je i zapošljavanje, zdravstvo.
Takva jedna institucija bi došla gradu kao kulturna pikanterija, zanimljivost. Ona bi se nekako najbolje uklopila u taj fenomen Šabana Bajramovića koji od njegove smrti navamo živi. Kultura Roma smatramo da je proizvod koji može da se prodaje. Voleo bih da Romski kulturni centar bude izgradjen u vidiku Šabana Bajramovića, sa druge strane Nišave. Mislim da to ne bi bila samo romska institucija već da bi ti svi ljudi dobre volje imali mesta za te nove ideje i da bi to dalo pečat našem gradu. Nas inače bije glas da smo ciganski grad, a kad već jesmo dajte da od toga napravimo i biznis i kulturu i neku vrstu ekskluziviteta.

Aktuelnosti

Lični osvrt

Publikacije

POSTANI ČLAN


SKRUG – LIGA ROMA vas poziva da joj se priključite u ostvarivanju strateških ciljeva Lige Roma.

info@ligaroma.org.rs

NEWSLETTER


SKRUG - LIGA ROMA


Beograd - Balkanska 18, TC Ivanijum, lok 94
+ 381 11 36 71 568

Niš - Trg Kralja Aleksandra 2a
+ 381 18 42 46 940

Subotica - Somborski put 60
+ 381 24 55 46 97